Istorija, faze i svrha stvaranja evropske unije

Ideja evropskih integracija prvi put se pojavila u XIX veku. Inicirajući faktor bila je Deklaracija o nezavisnosti Sjedinjenih država, čiji uticaj širom svijeta snažno raste od početka XX vijeka. Ali u to vrijeme Evropljani nisu bili spremni za takav razvoj događaja.

Nakon što je Drugi svjetski rat prošao kroz Evropu, donoseći sa sobom smrt, uništenje, ekonomsku destabilizaciju, mnogi lideri su razmišljali o ujedinjenju zemalja. Osim toga, Sovjetski Savez ih je željno posmatrao sa istoka, na koji je dio Njemačke prebačen kao doprinos. Evropa je bila slaba, a potreba za jakom vojskom i ekonomijom postala je svima krajnje očigledna. I začudo, Njemačka je, zahvaljujući kojoj je evropsko društvo palo u opadanju u poslijeratnim godinama, tada postala glavna pokretačka snaga Evropske unije.

Pozadina: kako je sve počelo?

Prototip moderne EU bila je vrsta udruženja za ugalj i čelik, koja je uključivala samo šest zemalja. Pojavio se u zoru 50 - ih godina prošlog vijeka. Kao faktor ekonomskog rasta u ovoj uniji proglašeno je pravo bescarinske trgovine gore pomenutom robom. Samo šest godina kasnije dogodio se značajan događaj – stvaranje Evropske ekonomske unije na osnovu ove strukture. A deset godina kasnije pojavila se Evropska zajednica, čija je suština takođe bila uglavnom ekonomske prirode. To se, između ostalog, odnosilo na stvaranje kvalitativno nove novčane jedinice koja je bila u opticaju u svim evropskim zemljama - ecu. Tako je trend integracije bio u vazduhu, sve više obrastao "sa mesom".

Šengenski sporazum je početak moderne istorije stvaranja Evropske unije

Zatim, 1985. godine, ratifikovan je čuveni Šengenski sporazum, koji je i dalje na snazi. Daje pravo na slobodno kretanje širom Evrope oba sami građani, razna roba i osobe sa vizama. To je uvelike olakšalo život Evropljana, dalo snažan poticaj ekonomskom rastu i pojednostavilo međusobnu interakciju zemalja.

Ko je postao ideološki inspirator

Iako je ideja integracije doslovno bila u zraku, Pierre Werner, izvanredan evropski političar i premijer Luksemburga od 1959. do 1984. godine, učinio je puno posla u tom pogledu. Pripadao je Hrišćansko-demokratskoj stranci, upravo na tu cifru Luksemburg treba da bude zahvalan na ekonomskom oporavku nakon metalurške krize, kao i čitavoj evropskoj zajednici na pokretanju procesa integracije.

Pierre Werner, zajedno s drugim finansijskim stručnjacima i analitičarima, mukotrpno je razvio plan za postepeni ulazak evropskih zemalja u Ekonomsku uniju. Ali to nije bilo moguće oživjeti. Ali upravo je čuveni Wernerov plan postao poticaj koji je kasnije doveo do stvaranja Evropske unije u verziji koju sada poznajemo.

Wernerov Plan

Pierre Werner predložio je strogu koordinaciju monetarne politike. Istovremeno, evropske zemlje su morale da održe jedan trend, a Centralne banke ovih država morale su da kontrolišu inflaciju i spreče da vrednost njihovih valuta napusti uski koridor vrednosti. Naravno, to je uvelike doprinijelo stabilizaciji ekonomske situacije, koja je članovima EEZ-a hitno bila potrebna nakon metalurške, a zatim i naftne krize koja ih je prvo potresla.

Osim toga, Werner se zalagao za liberalizaciju tokova kapitala u evropskim zemljama. Nije tajna da birokratska kašnjenja mogu ugušiti bilo koji, čak i najuspješniji ekonomski projekat u osnovi. Ove prepreke predložio je da eliminiše premijer Luksemburga.

Zašto Wernerov plan nije uspio

Ali, nažalost, sve Wernerove pretpostavke pokazale su se previše optimističnim, pa čak i utopijskim, a cilj stvaranja Evropske unije odgođen je na neodređeno vrijeme. Oni su trebali biti zasnovani na uslovima sporazuma između zemalja, ali se u to vrijeme evropski lideri nisu mogli međusobno dogovoriti. Kao rezultat toga, ovi postulati nisu mogli odoljeti pritisku šokova svjetske ekonomije ranih 70-ih. Ali Wernerov plan bio je prvi jasan znak volje država članica EEZ da imaju zajedničku novčanu jedinicu.

Šta je spriječilo stvaranje Evropske unije

Koliko god to banalno zvučalo, uobičajena neslaganja između lidera država spriječila su stvaranje EU. Uostalom, implementacija projekta u praksi značila bi prijenos vlasti nad politikom, ekonomijom i domaćim zakonodavstvom u ruke nadnacionalnih regulatornih tijela. Velika većina Evropljana nije bila spremna za ovo. U svakom slučaju, ideja o stvaranju EU imala je više protivnika nego pristalica.

Skoro deceniju planovi za stvaranje Evropske unije skupljaju prašinu na policama šefova država. Nisu mogli ni u potpunosti prihvatiti ideju održavanja vlastite valute u uskom Koridoru, kao što je Werner planirao. Činjenica je da bi to značilo potrošnju zlatnih i deviznih rezervi, jer na taj način regulator održava kurs svoje novčane jedinice u stabilnom rasponu. U potrazi za kratkoročnim koristima, finansijeri su zaboravili na dugoročnu perspektivu, da bi Ujedinjeni ekonomski prostor značajno povećao otpor beskrajnim krizama koje su narušile stabilnost.

Ali u tom kontekstu, neke su zemlje već počele djelovati zajedno. Tako su već u to vrijeme Njemačka, Danska, Holandija, Belgija, Luksemburg i povremeno Francuska učestvovale u zajedničkom plutanju deviznih kurseva. To je dalo ozbiljan podsticaj stvaranju EU.

Šta je sledeće?

Sasvim je logično da su takve tendencije ka integraciji na kraju dovele do stvaranja EU u obliku u kojem ona sada postoji. Davne 1992. godine u Holandiji su čelnici evropskih zemalja potpisali odgovarajući sporazum o stvaranju Evropske unije, ali je kao nezavisna jedinica EU započela svoje postojanje tek 1993. godine.

Ovo je bio kraj procesa integracije, a sva vlast nad evropskim zemljama prešla je u ruke Brisela. Završena je višestepena psihološki i ekonomski složena procedura za stvaranje Evropske unije.

Koje su bile prednosti pridruživanja EU

Šta su bile razlozi za stvaranje Evropska unija i pogodnosti za države članice? Prvo, Šengenski sporazum se odnosio samo na zemlje unutar Unije. Drugo, stvaranje jedinstvene valute bilo je vrhunac ekonomske integracije. Vrijedi napomenuti da je Velika Britanija sa predrasudama odmah procijenila sumnjivu tranziciju na euro. I iako su se Britanci pridružili EU, zadržali su svoju funtu, koja je i dalje najskuplja valuta na svijetu, a nisu odobrili Šengenski sporazum. Treće, političko ujedinjenje omogućilo je uvođenje jedinstvenog kursa u smislu strateške interakcije sa drugim zemljama.

Kako je kreiran EU Herald

Evropska radiodifuzna unija osnovana je u okviru EU. Ujedinjuje sve medije zemalja članica. Vrijedi li spomenuti da svi ovi mediji rade u istom smjeru, pokrivajući događaje u EU i svijetu sa stanovišta šefova država.

Ali postoje i pozitivni aspekti. Upravo ovo tijelo organizira takva godišnja takmičenja kao što je Evrovizija, uključujući dječju i ples. To je vjerovatno razlog zašto ovaj godišnji talent show iz cijele Evrope ima političku pozadinu.

Evropske perspektive za budućnost

Sve na ovom svijetu se rađa, razvija i umire. Znači li to da će težak i dug period stvaranja Evropske unije na kraju završiti kolapsom? Sada je vjerovatnije nego ikad. I "prvi gutljaj" bio je referendum u Velikoj Britaniji, tokom kojeg je 51,9% stanovništva glasalo za napuštanje ovog udruženja. Očekuje se da će se to dogoditi 29. marta 2019. godine.

Mnoge zemlje učesnice, na primjer, Grčka, Kipar, Italija, izuzetno su negativne prema mjerama štednje koje su im nametnule Francuska i Njemačka. Ova činjenica takođe ukazuje na to "da živim" Evropskoj uniji nije dugo ostalo.

Konačno, mržnja prema birokratiji raste u svim zemljama, koja pokušava da koncentriše sve više političke i finansijske moći u Briselu. A to se događa na štetu nacionalnog suvereniteta država članica Unije. Ovo je glavna pokretačka snaga usmjerena na raspad Evropske unije. Štaviše, ova birokratija običnim građanima Izgleda kao bedem autoritarnosti, koji je slomio demokratiju, koju mnogi Evropljani veoma cene. Dakle, nakon što su bukvalno prošle kroz teško osvojene faze stvaranja Evropske unije, mnoge zemlje učesnice ozbiljno razmišljaju o nesolventnosti svog stvaranja, što bi, na kraju, moglo dovesti do njegovog skorog kolapsa.